СОҒЛОМ МУҲИТ – СОҒЛОМ ЖАМОА
Мамлакатимизда демократик принциплар устувор бўлган янги жамият қуриш, бозор муносабатларига асосланган кучли иқтисодиётга эга давлат барпо этишга йўналтирилган босқичма-босқич амалга оширилаётган ислоҳотлар доирасида халк таълими тизимидаги энг муҳим вазифалардан бири таълим сифати ва мазмунини янги босқичга кўтаришдан иборат.
Бу вазифа самарали амалга оширилса, мамлакатимизни модернизация борасида белгиланган мақсадларга эришишда энг муҳим ҳал қилувчи куч ҳисобланган маънавий жиҳатдан баркамол, ахлоқан пок, мустақил фикрлайдиган, ташаббускор бўлган билимли ва интеллектуал ривожланган авлодни тарбияланади.
Албатта, бу бежиз эмас. Чунки «ўзбек модели»нинг ажралмас таркибий қисми бўлган “Таълим тўғрисида”ги қонун ҳамда “Кадрлар тайёрлаш миллий дастури”да, аввало, инсон манфаатлари устуворлиги, унинг замон талабларига мос ҳолда ортиб борадиган эҳтиёж ва қизиқишлари, имкониятларини тўлиқ юзага чиқариш учун барча шарт-шароитларни яратиш белгилаб қўйилган.
Бу йўналишда амалга оширилаётган ишларнинг самарадорлигини ошириш мақсадида Халқ таълими вазирлиги томонидан бир қатор педагогик инновациялар (“Дарс – муқаддас”, “Ўрган-ўргат”, “Билимлар беллашуви”, “Мураккаб фан – ўрганаман” ва бошқ.) ишлаб чиқилиб, амалиётга жорий этилмоқда.
Мазкур инновацияларнинг самара бериши ҳамда таълим-тарбия сифатини оширишга хизмат қилиши энг аввало уларнинг мазмун-моҳиятини ҳар бир педагогик жамоаларда ўрганишни ва ҳар бир ўқитувчи, мактаб раҳбарлари томонидан амалиётга самарали жорий этилишини таъминлашга, энг муҳими эса мактабларда соғлом муҳитнинг яратилганлигига боғлиқ.
Айтиш мумкинки, билимли ва интеллектуал ривожланган баркамол авлод соғлом муҳит мавжуд бўлган соғлом жамоада тарбияланади.
Шундан келиб чиққан ҳолда амалиётга жорий этилаётган инновацияларнинг мантиқий давоми сифатида таълим муассасаларида соғлом муҳитни шакллантиришга қаратилган “СОҒЛОМ МУҲИТ – СОҒЛОМ ЖАМОА” деб номланган тадбирлар мажмуасини амалиётга татбиқ этишни тавсия этамиз.
Юқоридагилардан “Соғлом муҳит нима? ва уни шакллантириш кимларга ва нималарга боғлиқ?” деган савол туғилади.
СОҒЛОМ МУҲИТ бу – таълим-тарбия жараёни иштирокчилари ўртасида ўзаро самимий ҳурмат,
таълим-тарбия сифатини ошириш учун биргаликда фаолият кўрсатаётган аҳил жамоа,
жамоадаги ҳар бир шахснинг қобилиятларини юзага чиқариш ва ривожлантириш учун яратилган шароит,
дўстона, илиқ ва ишчан муҳит.
Шундан келиб чиққан ҳолда, соғлом муҳитни шакллантириш қуйидаги омилларга боғлиқ:
– Мактаб раҳбариятининг адолатли ёндашуви ва самарали бошқарув;
– Жамоа ўртасидаги самимий муносабат;
– Мактаб раҳбарияти, ўқитувчи, ўқувчининг аҳил бўлиб умумий мақсад (таълим-тарбия сифати ва самарадорлигини ошириш) сари интилиши;
– Соғлом рақобатнинг мавжудлиги;
– Шахснинг интеллектуал салоҳиятини намоён этишга имконият ва шароитларнинг яратилганлиги;
– Натижага кўра рағбатлантиришнинг йўлга қўйилганлиги;
– Самарали натижага олиб келувчи ўзаро ҳамкорликнинг мавжудлиги;
– Ўқув-тарбия жараёнини иштирокчилари(ўқувчилар)нинг шахсий қобилиятлари, (ўқитувчилар)нинг касбий маҳоратларини ҳурмат қилиниши;
– Кенг жамоатчилик билан самарали ҳамкорликнинг йўлга қўйилганлиги;
– оила-маҳалла-мактаб ҳамкорлиги доирасида ҳафталик ва декадалар ташкил этиш;
– маънавий-маърифий тарбия ва ўқувчиларни ижодий фаолиятга жалб қилиш бўйича маҳалла қўмиталари билан ишлаш;
– девиант хулқли ўсмирларни ижодий фаолиятга жалб қилиш бўйича вояга етмаганлар билан ишлаш комиссиялари билан ҳамкорликда тадбирлар ташкил этиш;
Умумтаълим мактабларида СОҒЛОМ МУҲИТни шакллантириш энг аввало мактаб раҳбариятинингбошқарув маҳорати ва касбий салоҳиятига боғлиқ.
Юқоридагилардан келиб чиққан ҳолда раҳбар атамаси масъулиятни ҳис қиладиган, жамоани бирлаштириб умумий мақсад (таълим-тарбия сифати ва самарадорлигини ошириш) сари етаклаб, жавобгарликни ўз зиммасига олиб биладиган, ёш авлод манфаатлари ҳамда эл-юртни келажагини ўйлаб меҳнат қиладиган кишига нисбатан ишлатилади.
Раҳбарлик юқори даражадаги масъулиятликни, юксак ақл–фаросат, кўп куч-ғайрат, изланиш ва топқирликни, ўз устида тинмай ишлашни талаб қилади.
Раҳбар энг аввало масъулиятли, компетентли (ўз касбининг моҳир устаси), ташкилотчи, адолатли ва фидойи бўлиши зарур.
Мактаб раҳбари соғлом ижодий муҳит воситасида жамоа аъзолари орасида шундай муносабатлар тизимини шакллантирииши керакки, бу муассаса олдига қўйилган мақсадларга энг юқори даражада эришиш имконини берсин. Бунинг учун раҳбардан қуйидаги малака ва хусусиятларга эга бўлиш талаб этилади:
* ташкилотчилик қобилияти;
* ўз билимини мунтазам ошириб бориши;
* таълим-тарбия сифати ва самарадорлигини оширишда шахсий намуна кўрсата олиши (ўз мутахассислиги бўйича намунавий очиқ дарслар ташкил этиши, дарс таҳлилларига кириши ,илғор тажрибаларни жорий этишда етакчили кқилиши);
* янги ғоя, янги ташаббус, янги технологияларни жорий этилишини қўллаб-қувватлаши;
* ўқитувчи ва ўқувчи психологиясидан хабардор бўлиши (ёш хусусиятлари ва темпераментларига қараб самарали мулоқотга кира олишиши);
* фақат ўзининг нуқтаи-назари ва фикрини ўтказмасдан, ўзгаларнинг ҳам фикрини инобатга олиши;
* ўқитувчиларнинг билим ва малакаларини, ижодкорлик қобилиятларини қадрлаш хусусиятини мавжуд бўлиши;
* тадбиркор, ишбилармон бўлиши;
* вазиятни тўғри баҳолай олиш;
* мустақил қарор қабул қила олиш ва мазкур қарорга жавобгарлик ҳисси бўлиши;
* ҳамкорларига, жамоа аъзоларига берган ваъдасини доим ўз вақтида бажариш;
* мағрурланиб кетмаслик, жамоа ўртасида камтар бўлиш, ўзига ортиқча баҳо бермаслик;
* ўзининг иштироки зарур бўлган масалаларнигина ҳал қилишда қатнашиши;
* фаолиятидаги ҳар бир хато ва камчиликларини синчиклаб таҳлил қилиб, керакли сабоқ чиқара олиш каби хусусиятлар.
Шу билан биргаликда раҳбар кадрлардан самарали фаолиятнинг муҳим воситаси сифатида ҳар бир ҳаракатга ижодкорлик билан ёндашиб, ҳудуддаги шарт-шароитларни аниқ ҳисобга олган ҳолда иш услубини танлаш талаб қилинади.
Жамоа кўпчиликни ташкил этади, шундай экан уларнинг фикри, дунёқараши, маънавияти, характери, руҳияти ҳам турличадир. Раҳбар уларнинг турли-туман ишларини кузатиб туриши керак бўлади. Ўз муассасаси аъзоларининг ҳатти-ҳаракатларидан воқиф бўлмаслик жамоанинг бир неча тарафга бўлинишига сабаб бўлади.
Демак, раҳбарнинг маҳорати ўз қўл остида фаолият кўрсатувчиларга яхшироқ ишлаш истагини бера олишдан иборатдир. Раҳбар кўпроқ шахсий намуна кўрсатиши, маънавий рағбатлантириш, ишонтириш, тушунтириш ва ташвиқот қилиш йўли билан ҳар бир ходимга ва бутун жамоага таъсир кўрсатади.
Соғлом муҳитни ривожлантиришда инсондаги эҳтиёж ва қизиқишлари ўзгарганлигини ҳам ҳисобга олмоқ керак. Агар яқиндагина меҳнат фаоллигининг асосий шарти иш ҳақининг миқдоридан, сўнгра эса қулай моддий иш шароитини таъминлашдан иборат бўлган бўлса, ҳозирда меҳнатга моддий рағбатлантиришнинг муҳим роли сақланиб қолган ҳолда маънавий, ижтимоий-психологик факторларга тобора кўпроқ аҳамият берилмоқда.
Ҳозир мутахассис ўзининг иш жойи сифатида кўпроқ жамоаси аҳил бўлган, масъулиятли ва ижодкор ўқитувчи ҳурмат қилинадиган, у ҳақда ғамхўрлик қилинадиган, ўзини эркин ҳис этадиган, қулай психологик вазият таркиб топган иш жойини танламоқда ва бор кучини сарфлаб ишламоқда.
Таълим муассасаларида соғлом муҳитни шакллантириш бевосита ўқитувчиларнинг вазифаларини сифатли бажаришларига боғлиқ. Шундан келиб чиққан ҳолда ўқувчиларнинг эришган натижалари ва ютуқларнинг асоси – мактабларда дарс жараёнининг сифатли ташкил этилиши ҳисобланади.
Дарснинг сифати эса мақсадга эришиш учун энг самарали усул ва воситалар орқали синфда соғлом, дўстона муҳитни яратиб, ўқувчиларга билим бериш ҳамда мустақил фаолият кўрсатиш каби ҳаётий кўникмаларни ривожлантириш орқали таъминланади.
Бу жараён эса ўқитувчилардан қуйидаги талабларга жавоб беришни талаб этади:
– ўз фанининг илмий – амалий назариясини ва замонавий ютуқларини билиш;
– ўқувчиларнинг мустақил билим олишларини, уларда бошланғич тадқиқотчилик кўникмаларини шакллантириш мақсадида самарали усулларни қўллай олишлари;
– илғор иш тажрибалар, янгиликларни ўқитиш жараёнига тадбиқ қилиш;
– ўқувчида мустақил билим олиш, ижодкорлик ва изланишларни ривожлантириш усулларидан фойдалана олиш;
– дарс жараёнида ўзаро ҳурмат, ишонч ва ўзаро ёрдамни ташкил эта олиш;
– дарс ва дарсдан ташкари жараённи кўтаринки кайфиятда ташкил эта олиш;
– ўқувчиларни умумий мақсадларга интилишларини рағбатлантириш ва қўллаб-қувватлаш.
Юқоридагилардан келиб чиққан ҳолда таълим муассасаларида соғлом муҳитни шакллантиришга қаратилган “СОҒЛОМ МУҲИТ – СОҒЛОМ ЖАМОА” деб номланган тавсиялар, энг аввало мактабларда амалдаги вазият қандай эканлигини аниқлаш мақсадида ўз-ўзини баҳолаш методикасини жорий этиш ҳамда шундан келиб чиққан ҳолда кейинги фаолиятларини режалаштиришга қаратилган.
Мактабларда ўз-ўзини баҳолаш методикасини ўқув йили давомида
2 марта (ўқув йилининг биринчи ярим йиллик якуни ва ўқув йили якунида) амалга ошириш тавсия этилади.
Мазкур тадбирлар иккита босқичдан иборат бўлиб, уларни амалга оширишда ҳисоботбозликка йўл қўйилмайди, амалга оширилган ишлар ҳисоботи ёзилмайди ва олинмайди, ушбу вазифаларга сидқидилдан ва виждонан ёндашиш тавсия этилади.
Tavsiyanoma_Informatika 2013_2
Tavsiyanoma_Informatika 2013_2
9-sinf Mavzu: Algoritmning asosiy xossalari.
Darsning maqsadi
a) Ta’limiy – o’quvchilarga tushunarlilik, aniqlik, diskretlilik (uzluklilik, alohidalik), natijaviylik (cheklilik) va ommaviylik yuzasidan bilim, ko’nikma va malakalarni berish;
b) Tarbiyaviy – o’quvchilarni tengdoshlari bilan samimiy munosabatda bo’lish hamda Ona Vatanga muhabbat va sadoqat ruhida tarbiyalash;
c) Rivojlantiruvchi – o’quvchilarning o’tilgan mavzu yuzasidan olgan bilim va ko’nikmalarini amaliy mashg’ulotlar orqali yuksaltirib malakalarini shakllantirish;
Darsning jixozi: darslik, o’quv qo’llanma, texnik vosita (kompyuterlar), ko’rgazma va tarqatmalar.
Dars turi: “Noananaviy” Dars usuli: “Bumerang”
Darsning borishi
I. Kirish (2 daqiqa) a) Salomlashish
b) Davomatni aniqlash
d) O’quvchilarni yangi darsga tayyorlash
II. O’tilgan mavzuni mustahkamlash. (10 daqiqa)
1) O’quvchilar o’rtasida muammoli ta’limni vujudga keltiriladi. Muommoli ta’limni vujudga keltirish tartibi:
a) Bunda o’quvchilar guruhlarga ajratiladi
b) Guruhlarga test varoqchalari tarqatilib test varoqchalariga savollar tuzish topsiriladi
c) Guruhlar tuzgan savollar o’zaro guruhlarda almashtirilib javob topishlari uchun vaqt belgilanadi
d) Tayyor guruhlardan javoblar olinadi va berilgan javoblar savol tuzgan guruhlar tomonidan baholanadi
Savollarga na’munalar:
1. Algoritm deganda nimani tushunasiz?
2. Algoritm so’lining kelib chiqish tarixini gapirib bering.
3. Algoritmga maktab hayotidan misollar keltiring.
2) Misollar keltirish yo’li bilan o’quvchilar fikri mustahkamlanib hulosa yasaladi. Misollar keltiriladi.
1-misol. Choy damlash maqsad qilib qo’yilgan bo’lsin. U holda choy damlayotgan kishi hammamizga odatiy hoi bo’lib qolgan quyidagi ishlarni bajarishi lozim bo’ladi:
1) choynak qopqog’i ochilsin; 2) choynakni qaynoq suv bilan chayilsin; 3) choynakka bir choy qoshiq quruq choy solinsin; 4) choynakka to’lguncha qaynagan suv quyilsin; 5) choynak qopqog’i yopilsin; 6) choynakni sochiq bilan o’rab, besh daqiqa dam yedirilsin.
III. Yangi mavzu bayoni. (18 daqiqa) Avvalgi darsda algoritmning xususiyatlari va algoritm ijrochisi haqida so’z borgan edi. Endi algoritmning asosiy xossalari bilan kengroq tanishtiramiz. 1). Tushunarlilik. Algoritm ijrochiga tushunarli bo’lishi uchun ijrochining imkoniyatlarini bilish lozim. Agar ijrochi odam bo’lsa, u holda algoritm odamning imkoniyatlaridan kelib chiqib tuzilishi kerak. Bunda ko’zlangan maqsad va algoritmdan kelib chiqib inson tushunadigan til, odamning bilimi, hayotiy tajribasi, kasbiy malakasi, yoshi, qolaversa, jismoniy imkoniyatlari hisobga olinishi zarur. Agar ijrochi texnik vosita (masalan, kompyuter, elektron soat, dastgohlar) bo’lsa, u holda algoritm shu texnik vositaning imkoniyatlaridan kelib chiqib tuzilishi kerak. Agar ijrochi kompyuter hisoblanib, uning dasturiy ta’minotida berilgan («Karra jadvalini hosil qilish») algoritmni bajara oladigan dastur (masalan, elektron jadvallardan birortasi ham) bo’lmasa, u holda hech qanday natijaga erishib bo’lmaydi. Demak, berilayotgan har qanday ko’rsatma ijrochining ko’rsatmalar sistemasidan olinishi, ya’ni ijrochi uni qanday bajarishni bilishi kerak ekan.
2). Aniqlik. Algoritmdagi barcha amallar, ko’rsatmalar yoki buyruqlar bir ma’noli va aniq bo’lishi kerak. Masalan, «ozgina tuz solinsin» ( bir osh qoshiqmi yo bir choy qoshiqmi yoki bir piyolami?), «keragicha suv quyilsin» (kerak deganda qancha suv nazarda tutildi: 1 litrmi, 100 litrmi, 1 tonnami?), «insho yozib kelinsin» (qaysi mavzuga oid?) kabi ko’rsatmalar har xil (ko’pincha keraksiz) natijalarga olib keladi. Bundan shunday xulosaga kelamiz, aniqlik xossasiga asosan algoritm ijrochisi ko’rsatmalar ketma-ketligini mexanik ravishda xatosiz bajaradi va qo’shimcha izohlar talab qilmaydi.
3). Diskretlilik (uzluklilik, alohidalik). Algoritmda masalani yechish jarayoni alohida olingan sodda ko’rsatmalar ketma-ketligini qadamma-qadam bajarishdan iborat bo’lishi kerak. Bu xossa Avvalgi darsdagi misollarda yaqqol ko’rinib turibdi. 4). Natijaviylik (cheklilik). Bu xossaning mazmuni shundan iboratki, har qanday algoritm ijrosi chekli qadamdan so’ng oxir-oqibat ma’lum bir yechimga olib kelishi kerak. Shuni ta’kidlash joizki, algoritm Avvaldan ko’zlangan maqsadga erishishga olib kelmasligi ham mumkin. Bunga ba’zan algoritmning noto’g’ri tuzilgani yoki boshqa xatolik sabab bo’lishi mumkin. Ikkinchi tomondan, qo’yilgan masala ijobiy yechimga ega bo’lmasligi ham mumkin. Lekin salbiy natija ham natija deb qabul qilinadi.
1-misol. x2 + x + 1 = 0 kvadrat tenglamani yeching.
1) Quyida keltirilgan «ax2 + bx + c = 0 (a ≠ 0) ko’rinishdagi kvadrat tenglamani yechish» algoritmini qo’llab, tenglama yechimga ega emasligi aniqlanadi. Bu ham natija ekanligi Sizga ma’lum. 1) diskriminant: D = b2 – 4ac hisoblansin; 2) agar D < 0 bo’lsa, tenglamani yechimga ega emas, deb olinsin va 5- bandga o’tilsin; 3) agar D = 0 bo’lsa, yagona yechim ga teng deb olinsin va 5- bandga o’tilsin; 4) binnchi yechim ga, ikkinchi yechim ga teng deb olinsin; 5) tugallansin. Demak, algoritm doimo chekli qadamdan iborat bo’lishi va biror natija berishi kerak ekan. 5). Ommaviylik. Biror masalani yechish algoritmi umumiy hollar uchun tuziladi, ya’ni faqatgina boshlang’ich ma’lumotlar bilan farqlanuvchi bir turdagi masalalar turkumi uchun tuziladi. Yuqorida keltirilgan «ax2 + bx + c — 0 (a ≠ 0) ko’rinishidagi kvadrat tenglamani yechish» algoritmi ixtiyoriy a, b, c sonlar uchun natija beradi, ya’ni algoritmning ommaviylik xossasi o’rinli ekan. Quyida keltirilgan berilgan ikki natural sonning eng katta umumiy bo’luvchisi (EKUB) ni topishning Evklid algoritmi ham barcha natural sonlar uchun o’rinlidir.
2-misol. N va M natural sonlarning EKUB i topilsin. 1) agar N = M bo’lsa, N natija deb olinsin va 5- bandga o’tilsin; 2) N va M sonlarning kattasi aniqlanlsin; 3) N va M sonlarning kattasini o’zi bilan kichik sonning ayirmasiga teng deb olinsin; 4) 1 – bandga o’tilsin; 5) tugallansin. Xulosa qilib shuni aytish mumkin: yuqoridagi barcha xossalar bajarilganda ko’rsatmalar ketma-ketligi algoritm bo’ladi va biror (ijobiy yoki salbiy) natijaga olib keladi.
МУРОЖААТНОМА
Қўқон шахар халқ таълими муассасалари фаолиятини методик таъминлаш ва ташкил этиш бўлими тасарруфидаги 27-умумий ўрта таълим мактаби педагогларининг халқ таълими ходимларига йўллаган
МУРОЖААТНОМАСИ.
Хурматли хамкасблар, азиз устозлар! Барчамизга маълумки ўқитувчилик касби касблар ичида энг машаққатли,маъсулиятли касб бўлиши билан бир қаторда энг шарафлиси хамдир. Ўтмишда бежиз айтилмаган ”Устоз отангдек улуғ” деб. Устоз болага илм беради, уни маърифат сари етаклайди, маънавиятини бойитади, маданиятни ўргатади, қисқаси инсонни бошқа мавжудотлардан ажратиб тургувчи нимаики хислат бўлса барини устоз беради. Устозларни мақсади фақат битта, у хам бўлса ёш авлодни оиласига, ватанига хизмат қиладиган, унга кенг имкониятлар яратиб берган юртини обрўсини ўз билими ва тафаккури билан юксакларга кўтарадиган инсон қилиб яратишдир,орзуси эса ана шундай инсонларни кўрганда менинг ўқувчим деб фахрланишдир. Биз педагоглар шуни яхши биламизки бола эшитганидан кўра кўпроқ кўрганига амал қилишга интилади. Демак, биз ёшларимизга нафақат билим, тарбия берибгина қолмасдан, уларга ойна каби бўлишимиз бизни мақсад ва орзуларимизни рўёбга чиқишида мухим ахамият касб этади. Лекин шунга қарамасдан хамкасбларимиз ичида баъзи “ишбилармон” педагогларимиз хам йўқ эмас. Улар ўзларига шундай шарафли касбни ниқоб қилиб олишиб, ўзларига билдирилган ишончни суиистеъмол қилишиб, ёш авлодни тарбиялашдек ўта маъсулиятли вазифани адо этишда айрим камчиликларга йўл қўяётганликлари сир эмас. Баъзи бир таълим муассасаларида ноқонуний пул йиғишлар авж олганлиги, хукуматимиз томонидан чиқарилаётган қонун-қоидалар амалда тадбиқ этилмаётганлиги, юқори органлардан келаётган буйруқ ва кўрсатмалар ўз вақтида бажарилмаётганлиги, ўқувчилари ота-оналаридан ўзларини моддий манфаатлари йўлида фойдаланаётганликлари айни хақиқатдир. Бу қилмишлари билан жамиятнинг энг зиёли, энг ишончли қатлами бўлган касбимизга бошқа соха вакилларини ишончсизлик билан қарашларига сабаб бўлишмоқда.
Хурматли хамкасблар келинглар, арзимаган моддий нарсаларга алданиб, халқ олдидаги хеч қандай нарх билан белгилаб бўлмайдиган ишонч деб аталувчи муқаддас номни йўқотиб қўймайлик. Биз ёш авлодга фақат билим, тарбия, маънавият, маърифат бериб, уларни мамалакатимизни дунё хамжамиятида тутган ўрнини янада мустахкамлашга, юртимиз шаънини кўкларга кўтарадиган мукаммал инсон сифатида шаклланишларига хизмат қилайлик ва бундан доимо фахрланиб юрайлик.
Сўнги қўнғироқ тадбирлари
Бугун шаҳар ХТМФМТТЭ бўлими тасарруфидаги умумий ўрта таълим мактабларининг 9-синф битирувчиларини таълимнинг кейинги босқичига кузатиш мақсадида “Хайр, мактаб – салом, коллеж!” тадбири ўтказилди. . Тадбир ўтказиладиган жойлар гул ва шарлар билан безатилган. Мактаб ҳудудига битирувчиларни илм олишга, Ватанни севишга, хорижий тилларни ўрганишга дават этувчи чақириқлар ва шиорлар илинган.
Жумладан шаҳардаги 27-сонли умумий ўрта таълим мактабида бу тадбир кўтаринки руҳда ташкилланди.
Ilm ma’rifat o’chog’i
Ватанимиз келажаги, халқимизнинг эртанги куни, мамлакатимизнинг жаҳон хамжамиятидаги обрў-эътибори авваломбор фарзандларимизнинг униб-ўсиб, улғайиб, қандай инсон бўлиб ҳаётга кириб боришига боғлиқдир. Биз бундай ўткир хақиқатни ҳеч қачон унутмаслигимиз керак».
Мана мустақилликка эришганимизга 21 йил тўлди. Бу давр қисқа бўлишига қарамасдан ҳукуматимиз томонидан келажагимиз бўлмиш ёшларга жуда кўп шарт-шароитлар, имкониятлар кўлами, ғамхўрликлар амалга оширилди.
Юртбошимизнинг ёш авлодга кўрсатаётган ғамхурликлари ва юксак эътиборлари ватанимиз равнақи учун ўз хиссасини қўшиб келмокда. Шу билан бир қаторда оила-маҳалла-мактаб жамоалари ҳамкорликда ўзимизнинг мукаддас бурчимизни жондан азиз фарзанларимизни хам жисмонан, хам маънан соғлом қилиб ўстириш, шу билан бирга, уларни хар томонлама баркамол авлод бўлиб, энг замонавий, биз яшаётган XI аср талаб қилаётган интеллектуал билим ва бойликка эга бўлган инсонлар бўлиб ҳаётга кириб боришини таъминлашимиз бизнинг бурчимиздир.
Маълумки XXI асрга келиб ижтимоий жараёнларнинг марказида инсон, унинг тафаккури ва ақлий-интелектуал салохияти алоҳида ўрин тута бошлади. Ана шу талаблардан келиб чиқиб, Ўзбекистон Республикаси “Таълим тўғрисида”ги Қонунида шахсни хар томонлама камол топтириш, жамият, давлат ва оила олдида ўз жавобгарлигини хис этадиган фуқороларни тарбиялашни назарда тутади.
Ушбу Қонуннинг 4-моддасида билим олиш ҳуқуқи кенг ёритиб берилган. Унда жинси, тили, ёши, ирқий, миллий мансублиги, эътиқоди, динга муносабати, ижтимоий келиб чиқиши, хизмат тури, ижтимоий мавқеи, турар жойи, Ўзбекистон Республикаси ҳудудида қанча вақт яшаётганлигидан қатъи назар, ҳар ким билим олишда тенг ҳуқуқлар кафолатланади.
Билим олиш ҳуқуқи:
- Давлат ва нодавлат таълим муассасалрини ривожлантириш;
- Ишлаб чиқаришдан ажралган ва ажралмаган ҳолда таълим олишни ташкил этиш;
- Таълим ва кадрлар тайёрлаш давлат дастурлари асосида бепул ўқитиш, шунингдек таълим муассасаларида шартнома асосида тўлов эвазига касб-ҳунар ўргатиш;
- Барча турдаги таълим муассасаларнинг битирувчилари кейинги босқичдаги ўқув юртларига киришга тенг ҳуқуқларга эга бўлиши;
- бошқа давлатларнинг фуқаролари Ўзбекистон Республикасида халқаро шартномаларга мувофиқ билим олиш ҳуқуқига эга;
Salom, ilm izlagan Vatandosh
Biz o’z oldimizga Vatanimizdagi tengdoshlarimizni bilim olishga, izlanishga chorlash maqsadini qo’yganmiz!